Alkaraz: Đoković je ogledalo u kome sam tražio sebe

Ostvario je snove Karlos Alkaraz osvajanjem Vimbldona. Uspeh je veći time što je u finalu pobedio verovanto najboljeg tenisera svih vremena.

Sumirajući utiske nakon meča, Alkaraz je naglasio da je Novak Đoković za njega uvek bio velika motivacija.

Znao je Španac da će i poslednji njegov poen na meču Novak pokušati da pretvori u svoju prednost. Pre odlučujućeg servisa, prisetio se meča Đokovića i Federera od pre četiri godine.

– Tad mi na prošlo kroz glavu da je Rodžer Federer imao dve meč lopte protiv Novaka, vodio 40:15 i izgubio .

Alkaraz je delovao izuzetno uzbuđeno na konferenciji posle meča, nesvestan još uvek šta je uradio sa svega 20 godina.

– Još ne mogu da verujem šta sam uradio. Ostavio sam san za nekog ko ima 20 godina. Osećao bih se ponosno i da sam izgubio. Posle gubitka prvog seta jedino sam razmišljao kako da se popravim. Igranje na Centralnom terenu Vimbldona je neverovatno. I na tu činjenicu sam ponosan. Uložio sam sve od sebe, zajedno sa timom, da doživim ovo iskustvo. Verovao sam u sebe tokom celog turnira. Sve vreme sam bio ubeđen da mogu da podignem pehar. Nisam očekivao da ću to učiniti sa 20 godina, što me dodatno ispunjava.

Iako nije imao iskustva igranja na travi, u kratkom vremenskom periodu Karlos se tako prilagodio najbržoj podlozi da mu je na tome čestitao i sam Novak Đoković.

– Zaljubljen sam u travu. Neverovatno. U kratkom periodu sam odigrao nekoliko kvalitetnih turnira na toj podlozi. Bio sam veoma brz na njoj i zahvalan saradnicima što su me spremili za ovo iskušenje.

Alkaraz je biranim rečima govorio o Novaku Đokoviću, najuspešnijem teniseru na grend slemovima svih vremena (23 titule u 35 finala).

– Svako može da bude razočaran posle poraza u finalu. Novak me je dosta inspirisao. Gledao sam ga kako igra, pobeđivao je na turnirima od mog rođenja. Kao što je rekao, 36 je novih 26. To je ono što sam osećao, da igram protiv nekog 26. Đoković je neverovatan igrač i ogledao u kome sam tražio sebe.

Niški dečiji hor „Čarobna nota“ jedini predstavnik Srbije na Međunarodnom festivalu u Ohridu

Dečiji hor „Čarobna Nota“ iz Niša, kao jedini dečiji hor iz Srbije otvara Međunarodni festival horova, folklora i mažuretkinja, koji 20. jula počinje u Ohridu.

Pored tradicionalnih niških pesama, zapevaće se i makedonske, španske, ruske, engleske pesme kao i ex Yu rock pesme, a obećavaju da će svojim repertoarom oduševiti publiku.

„Čarobna Nota postoji punih 9 godina i iza sebe ima puno nastupa putovanja festivala u Turskoj,Grckoj,Hrvatskoj ,Bosni ,Makedoniji, a deca se u skolici pored horskog pevanja bave i sviranjem klavira gitare harmonike,violine solo pevanjem. Cilj našeg putovanja je predsaviti se u najlepšem svetlu, predstaviti naš Niš kroz naše tradicionalne pesme i najlepše od svega, družiti se sa vršnjacima iz različitih zemalja“, kazala je Miljana Radivojević, dirigent dečijeg hora.

Još jedan uspeh srpskih đaka: Osvojili pet bronzanih medalja na Svetskoj fizičkoj olimpijadi

Na Olimpijadi u Tokiju učestvovalo je 398 učenika iz 84 zemlje sveta.

Na Međunarodnoj olimpijadi iz fizike, koja je od 10. do 17. jula ove godine održana u Tokiju u Japanu, srpski tim osvojio je pet bronzanih medalja.

Đaci iz Srbije koji su poneli ova sjajna odličja su: Vuk Hip iz Matematičke gimnazije, Đorđe Parojčić, takođe iz Matematičke gimnazije, Tadija Jelesijević iz Gimnazije u Kruševcu, Sava Todorović iz Prve Kragujevačke gimnazije i Tadej Ristić iz Računarske gimnazije. 

Na Olimpijadi u Tokiju učestvovalo je 398 učenika iz 84 zemlje sveta.

Inače, v.d. ministra prosvete Đorđe Milićević primio je danas učenike koji su osvojili medalje na 64. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi za učenike srednjih škola, koja je održana od 2. do 13. jula u Japanu i čestitao im na postignutom uspehu, saopšteno je iz Ministarstva prosvete.

Ministar Milićević je čestitao učenicima i profesorima i uručio im prigodne poklone. 

Srebrnu medalju osvojio je učenik Matematičke gimnazije u Beogradu Mateja Vukelić, dok su bronzane medalje osvojili učenici Matematičke gimnazije u Beogradu Aleksandar Višnjić i Stefan Šebez, kao i učenik Gimnazije "Svetozar Marković" u Nišu Andrija Živadinović.

Kako je navedeno u saopštenju, pohvalama su nagrađeni učenici Matematičke gimnazije u Beogradu Vukašin Pantelić i Gvozden Lapčević.

Ministar Milićević je čestitao učenicima i profesorima i uručio im prigodne poklone. 

Srebrnu medalju osvojio je učenik Matematičke gimnazije u Beogradu Mateja Vukelić, dok su bronzane medalje osvojili učenici Matematičke gimnazije u Beogradu Aleksandar Višnjić i Stefan Šebez, kao i učenik Gimnazije "Svetozar Marković" u Nišu Andrija Živadinović.

Kako je navedeno u saopštenju, pohvalama su nagrađeni učenici Matematičke gimnazije u Beogradu Vukašin Pantelić i Gvozden Lapčević.

DANAS TREBA IĆI U CRKVU: Slavimo svetu velikomučenicu Nedelju

Srspska pravoslavna crkva danas slavi Svetu velikomučenicu Nedelju.

Rođena je u hrišćanskoj porodici  u Maloj Aziji. Roditelji Dorotea i Euzebije bili su dugo bez dece i kada su je nakon mnogo molitava i suza dobili dali su joj ime Nedelja.

U vreme hristobornih careva Dioklecijana i zeta njegova Maksimijana u Anadolij su živele dve pobožne dušei, Dorotej i Jevsevija. Bili su pobožni hrišćani, bogati ali i bezdetni. Neprestanom molitvom oni isprosiše od Boga jedno čedo, svetu Nedelju. Od detinjstva Nedelja je  sebe posvetila Bogu uzdržavajući se od svega što raskalašna deca čine. Kada odraste, krasna telom i dušom, navališe mnogi prosci, no ona ih sve odbi govoreći, da je ona sebe obručila Hristu Gospodu, i da ništa ne želi do samo da umre kao devojka.

Jedan od tih odbijenih prosaca optuži i Nedelju i njene roditelje caru Dioklecijanu kao hrišćane. Car naredi te mučiše roditelje Nedeljine, i posle muka protera ih u grad Melitinu, gde u mukama za Hrista skončaše.

Svetu Nedelju je Dioklecijan Maksimijanu poslao na sud. Kako Nedelja potvrdi svoju veru u Hrista pred Maksimijanom, naredi da je šibaju volovskim žilama. Po tom predade je car vojvodama, najpre Ilarionu a posle smrti ovoga Apoloniju. Ovi je mučiše zverski na sve moguće načine, no sve beše uzalud. Kada je Nedelja sveta ležala u tamnici sva u ranama, javio joj se Hristos Gospod, isceli je i reče joj: "Ne boj se, Nedeljo, muka, blagodat je moja s tobom." I zaista blagodat Hristova spase ovu mučenicu i od ognja i od zverova, gde sudije bezbožne mišljahu, da će ona sresti sigurno smrt.

Videći čudesno spasenje Nedelje od tolike smrti mnogi neznabošci poverovaše u Hrista. No svi biše posečeni. Reče sv. Nedelja Apoloniju: "Nikojim načinom ne možeš me odvratiti od vere moje. Baciš li me u oganj, imam primer Tri Otroka; baciš li me pred zverove, imam primer Danila; baciš li me u more, imam primer Jone proroka, predaš li me maču, setiću se Česnoga Preteče. Za mene je život za Hrista umreti." Tada naredi Apolonije, da je mačem poseku.