Srspska pravoslavna crkva danas slavi Svetu velikomučenicu Nedelju.
Rođena je u hrišćanskoj porodici u Maloj Aziji. Roditelji Dorotea i Euzebije bili su dugo bez dece i kada su je nakon mnogo molitava i suza dobili dali su joj ime Nedelja.
U vreme hristobornih careva Dioklecijana i zeta njegova Maksimijana u Anadolij su živele dve pobožne dušei, Dorotej i Jevsevija. Bili su pobožni hrišćani, bogati ali i bezdetni. Neprestanom molitvom oni isprosiše od Boga jedno čedo, svetu Nedelju. Od detinjstva Nedelja je sebe posvetila Bogu uzdržavajući se od svega što raskalašna deca čine. Kada odraste, krasna telom i dušom, navališe mnogi prosci, no ona ih sve odbi govoreći, da je ona sebe obručila Hristu Gospodu, i da ništa ne želi do samo da umre kao devojka.
Jedan od tih odbijenih prosaca optuži i Nedelju i njene roditelje caru Dioklecijanu kao hrišćane. Car naredi te mučiše roditelje Nedeljine, i posle muka protera ih u grad Melitinu, gde u mukama za Hrista skončaše.
Svetu Nedelju je Dioklecijan Maksimijanu poslao na sud. Kako Nedelja potvrdi svoju veru u Hrista pred Maksimijanom, naredi da je šibaju volovskim žilama. Po tom predade je car vojvodama, najpre Ilarionu a posle smrti ovoga Apoloniju. Ovi je mučiše zverski na sve moguće načine, no sve beše uzalud. Kada je Nedelja sveta ležala u tamnici sva u ranama, javio joj se Hristos Gospod, isceli je i reče joj: "Ne boj se, Nedeljo, muka, blagodat je moja s tobom." I zaista blagodat Hristova spase ovu mučenicu i od ognja i od zverova, gde sudije bezbožne mišljahu, da će ona sresti sigurno smrt.
Videći čudesno spasenje Nedelje od tolike smrti mnogi neznabošci poverovaše u Hrista. No svi biše posečeni. Reče sv. Nedelja Apoloniju: "Nikojim načinom ne možeš me odvratiti od vere moje. Baciš li me u oganj, imam primer Tri Otroka; baciš li me pred zverove, imam primer Danila; baciš li me u more, imam primer Jone proroka, predaš li me maču, setiću se Česnoga Preteče. Za mene je život za Hrista umreti." Tada naredi Apolonije, da je mačem poseku.
Нема коментара:
Постави коментар