Na današnji dan pre 24 godine završena bitka na Košarama. Položeni venci na spomen-ploču posvećenu nastradalim herojima

 

Zvaničnici grada Niša i predstavnici udruženja boraca položili su danas vence na spomen-ploču posvećenu herojima sa Кošara, koji su pre 24 godine branili državnu granicu i sprečili kopnenu invaziju terorističke OVK iz Albanije na teritoriju Srbije. Na Košarama je život izgubilo 108 pripadnika Vojske Srbije, pretežno mladih koji su bili na odsluženju vojnog roka. U čast onih koji su izgubili živote Grad Niš je postavio spomen tablu na istoimenom Bulevaru i najavljuje da će biti podignut i spomenik na kružnom toku na Bulevaru Nikole Tesle.

„108 mladića položilo je svoje živote za odbranu svete srpske zemlje. Poginuli su, ali nisu dozvolili da tuđa čizma stane na našu svetu zemlju. Naš zadatak je da kao tada u ratu, danas u miru pratimo mudru politiku Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksanda Vučića i da stavimo do znanja da strana čizma nikada više neće probati da stane na našu zemlju. Iz tog razloga moramo da budemo jedinstveni, moramo da eventualne probleme rešavamo razgovorima i dijalozima. Iz tog razloga pozivam sve građane na toleranciju“, rekao je predsednik Skupštine grada Niša dr Boban Džunić.

Vence su položili hrabrim borcima koji su poginuli na Košarama, ali i svi drugim borcima počev od Prokletija, Juničkih planina, krvavog Paštrika, Šare, koja je bila nepremostiva prepreka za neprijatelja.

„Došli smo ovde da odamo poštu svim poginulim na ovoj krvavoj granici. Naši mladi vojnici koji su tada bili starešine, rezerva, ceo narod koji je tada stao iza nas, nisu dozvolili neprijatelju da pređe ni jedan jedini pedalj. Podsetimo se svih onih, koji su branili i odbranili tadašnju Jugoslaviju“, istakao je Vladica Đorđević, kapetan u penziji iz herojske 549. motorizovane brigade iz Prizrena.

On se prisetio i najtežih trenutaka.

„Najteže je onog trenutka kada shvatite da ste izgubila nekoga ko vam je bio najbolji drug, sa kim ste delili i dobro i zlo, ko vam je bio blizak. Naš zadatak je da se svih tih ljudi koji su dali život uvek sećamo, da ih nikada ne zaboravimo, ali i da žive koji su branili ovu zemlju poštujemo“, zaključio je Đorđević.

Kapetan u penziji se prisetio i čuvene rečenice komandanta Božidara Delića, koju je izgovorio u teškom trenutku, u toku bitke na Paštriku „Nema nazad, iza je Srbija! Budi gde jesi, stiže ti podrška!“.

Ona je nastala u trenutku kada je manja jedinica tražila dozvolu da se povuče na rezervne položaje. U tom trenutku se komandant Božidar Delić umešao u vezu i izgovorio čuvenu krilaticu.

Ta rečenica primila se kod boraca i još više u njima probudila svest o njima samim i o bitnosti datog trenutka i same bitke.

„To su bili mladići borci, od 18 do 24 godine, koji nisu znali za strah, koji nisu znali ništa osim „Nema nazad, iza je Srbija“. Danas su ovde i preživeli borci koji ne zaboravljaju naše heroje, ali ni teške trenutke. Najteže je bilo kada sa saborcem ležiš u rovu, padne mina, pogodi ga geler, i on posle nekoliko minuta više nije sa nama“, prisećaju se borci na današnji dan.

Predsednik opštine dodelio 66 poklon kolica za bebe rođene u martu i aprilu ove godine

ZA NOVOROĐENE BEBE POKLON KOLICA

U skupštinskoj sali Gradske opštine Lazarevac organizovana je podela dečijih kolica za bebe koje su rođene u martu i aprilu ove godine, a čiji roditelji su se do ovog trenutka prijavili na Javni poziv koji je raspisala lazarevačka opština. Kolica sa nosiljkom za 66 beba dodelio je predsednik Go Lazarevac Bojan Stević i član Veća Zoran Živanović. U toku prošle godine podeljeno je preko  500 kolica a predsednik opštine pozvao je roditelje da se jave i na konkurs za besplatna autosedišta.

U cilju povećanja nataliteta i pružanju podrške roditeljima, GO Lazarevac i tokom ove godine deliće besplatna kolica sa nosiljkom za sve koji se budu prijavili na konkurs. U martu i aprilu ove godine prijavilo se 66 roditelja kojima su na ovoj dodeli predsednik opštine i član opštinskog Veća uručili poklon kolica.

Pored dodele poklon kolica, predsednik je podsetio roditelje da mogu da konkurišu i na Javni poziv za dodelu besplatnih autosedišta. On je dodao da je neophodno da se pre konkurisanja na poziv raspitaju koji su uslovi kako bi ostavrili pravo na ovu mogućnost i svoju decu bezbedno prevozili u automobilima.

Tokom prethodne godine GO Lazarevac dodelila je preko 500 kolica sa nosiljkom i skoro isti broj autosedišta a ova praksa biće nastavljena i u narednom periodu.

Obratite mu se ovim rečima za sreću - DANAS JE SVETI JUSTIN, FILOZOF I MUČENIK

 

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Justina Filozofa i Mučenika.

Ranohrišćanski filosof Sveti Justin Mučenik je ostavio najviše ranih hrišćanskih spisa.

Sveti Justin Filozof (ili Justin Mučenik) (105 – 165) je ranohrišćanski filozof, teolog i mučenik. Bio je antički obrazovan, na sadržajima platonizma i stoicizma.

Rođen je oko 105. godine u Flavijevom Neapolju (Flavia Neapolis, ranije Sihem, danas Nablus), u Samari, Palestina. Justinov otac Priscus je imao latinsko ime, a deda Bahus grčko. Justin je kao mladić došao u Rim iz Male Azije da studira filozofiju i da spozna krajnju istinu.

U ranijoj fazi svog filozofskog istraživanja, Justin se bio „predao“ učitelju stoiku, u nadi da prevaziđe „obično“ ljudsko stanovište. Stoici su obećavali da čovek, ako proučava prirodu, može naučiti kako da svoj život, svaki događaj, prepreku ili okolnost, stavi u univerzalni kontekst, čime čoveku omogućava pristup u božansku sferu. Justin kaže da ga je obeshrabrilo što je njegov učitelj retko govorio o božanskoj sferi i sprečavao pitanja o tom predmetu. Zato je Justin prešao drugom učitelju, filozofu peripatetičaru. Posle nekoliko dana, kada je njegov učitelj zatražio platu za časove, Justin je, zgađen, prekinuo studije, zaključivši da „taj čovek uopšte nije filozof“.

Ali, nije se predavao.

Otišao je učitelju pitagorejcu, koji se ponudio da Justina nauči fizičkoj i mentalnoj disciplini koja će mu dušu uskladiti sa božanskom sferom. Kada je čuo da mora savladati astronomiju, matematiku i muziku pre nego što počne da „shvata šta čini život srećnim“, Justin je napustio i tog učitelja. Nakon silne potrage, Justin je najzad poverovao da je našao pravi put u učenju jednog sjajnog platoničara. Već je, kako kaže, učinio veliki korak ka prosvetljenju. Verovao je da će uskoro moći da uzdigne svoj duh i shvati božansko.

Ali, uskoro će se desiti nešto što će promeniti njegov život.

Sveti Justin Filozof je jednog dana otišao sa prijateljima u amfiteatar da posmatra gladijatorske borbe, održavane u čast carskih rođendana. Bio je zaprepašćen kad je usred arene ugledao grupu osuđenika koje su vodili divljim zverima. Smirena hrabrost kojoj su ovi ljudi čekali surovo javno pogubljenje zapanjila ga je, pogotovo kad je doznao da su to nepismeni ljudi, hrišćani, koje je rimski senator Takit nazvao „klasom ljudi omrznutom zbog sujeverja“. Justin Filozof je bio duboko potresen, jer je video kako skupina neobrazovanih ljudi postiže vrhunsko dostignuće dostupno filozofu. Ovo dostignuće jeste, po mišljenju Platona i stoika Zenona, čovekova sposobnost da smireno prihvati smrt. Dok je posmatrao, Justin Filozof je shvatio da prisustvuje natprirodnom događaju, čudu; i da su ti ljudi na neki način pronašli veliki, nepoznati izvor moći. Kao što je Justin saznao kasnije, njihovo zapanjujuće samopouzdanje je proisticalo iz ubeđenja da njihova muka i smrt ubrzavaju Božju pobedu nad snagama zla, ovaploćenim u rimskom sudu koji im je izrekao presudu, i takođe, u gledaocima kao što je sam Justin.

Nešto kasnije, šetajući poljem blizu mora, Justin je neočekivano naišao na starca koji je bio član dotične zajednice. Najpre je starac pitao Justina o njegovim studijama filozofije, ali umesto da bude zadivljen, kao što je Justin očekivao, starac mu je uputio izazov rekavši da mu filozofija nikad neće doneti prosvetljenje. Starac je tim pitanjem pogodio suštinu, jer Justin od filozofije nije tražio samo intelektualno razumevanje sveta. Razgovarajući sa starcem, Justin je uvideo da je naišao na proces čiju dubinu intelekt ne može shvatiti. Prema starčevim tvrdnjama, čovek mora primiti Božanski duh, silu daleko veću od naše razumske moći, silu koja „osvetljava duh“.

Stari hrišćanin je doveo u pitanje njegovu glavnu premisu – da ljudski duh može spoznati Boga sopstvenom snagom. Starac je izrazio Justinovu najveću bojazan: da on gubi vreme, da ljudski duh, bez obzira na obrazovanje i kapacitet, ne može dostići svoj cilj, ne može sam spoznati Boga.

Posle žučne rasprave sa starcem i velike unutrašnje borbe, Justin uviđa da su hrišćani pronašli pristup ogromnoj, Božanskoj sili, uvek prisutnoj sili koju su na zemlju doneli hrišćanski obredi kao što je, pre svega, krštenje. Pre nego što je otišao, starac je mladiću naložio:

„Da se moliš, iznad svega, da ti vratnice svetlosti budu otvorene; jer to učenje ne mogu svi shvatiti i razumeti, već samo čovek kome su Bog i njegov Hrist podarili mudrost.“

Justin nikada više nije video starca, ali je kasnije zapisao:

„Odmah se u mojoj duši upalio plamen, i obuze me ljubav prema prorocima i ljudima koji su prijatelji Hrista; i dok su mi njegove reči odzvanjale u glavi, uvideo sam da je jedino ta filozofija pouzdana i korisna.“

Molitva ovom svecu glasi:

Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: NJihovim molitvama spasi duše naše.