ЖИТИЈЕ - СВЕТА ВЕЛИКОМУЧЕНИЦА МАРИНА - ОГЊЕНА МАРИЈА

МАРИНА СЕ СВЕТА ГОСПОДУ МОЉАШЕ, НА СВЕМУ ТИ ХВАЛА, ГОСПОДЕ И СПАСЕ. На овај дан слави се спомен на свету мученицу Марину, у народу познатију као Огњена Марија. Као и празници светитељки који за њом следе: Благе Марије (4. август) и Трнове Петке (8. август), ни Огњена Марија у црквеном календару нема "црвено слово". Ипак, сва три спадају у веома поштоване празнике у народу, посебно међу женама, тако да се ова три дана ништа се не ради у руке, нити у пољу.

Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у 12 својој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва. Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да мубуде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што св. Марина одговори: „нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему". Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу. У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: „радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља." И Марина би исцељена силом Божјом одсвих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњуи у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем. Пред саму смрт јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука св. Марине налази се у ман. Ватопеду у св. Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир св. Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су сеи догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани. Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу нити у имовину овог манастира. Једно времеТурчин је био тутор овог манастира.

Тропар (глас 4):

Агница твоја, Исусе, Марина зовет велијим гласом: тебе, женише мој, љубљу, и тебе ишчушчи страдалчествују, и сраспинајусја и спогребајусја крешченију твојему, и стражду тебе ради јако да царствују в тебје, и умирају за тја да и живу с тобоју: но јако жертву непорочнују прими мја с љубовију пожершујусја тебје: тоја молитвами, јако милостив спаси души нашја.

Огњена Марија опомиње грешне - ДАНАС ЈЕ ВЕЛИКИ ПРАЗНИК

Света великомученица Марина, у народу позната као Огњена Марија, је хришћанска светитељка, коју православна црква слави 30. јула по грегоријанском, односно 17. јула по јулијанском календару.

Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антихије. Крстила се у 12 години и због вере у Исуса Христа страдала је у време цара Диоклецијана.

Према хришћанском предању, света великомученица Марина посечена је мачем у 16. години, јер није хтела да се одрекне вере у Исуса.

Према народном веровању, света Марина пали и кажњава огњем као и свети Илија, који кажњава громом.

Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине “гори небо и земља”, не раде никакви послови. Веровања су да је оне који су радили на овај дан кажњавала палећи им сено, њиве и домове.

Празник није обележен “црвеним словом”, али се ипак веома поштује и у цркви у народу. Поједине породице обележавају је као крсну славу, један је од најпоштованијих женских празника.

Oбичаји налажу да се никакав посао не сме радити тог дана, а посебно радови на пољу. У народном предању чувају се примери о ватри која је у вреле празничне дане спалила жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.

Сава Петровић из села Губин, један је од ретких ко је преживео Огњену Марију 1941. године, те је изјавио:

„Ми би рекли овде да је Огњена Марија удешљива. Ако те шта тог дана деси, не можеш се избавити; ако ватра плане, не можеш је угасити. А буде, баш тог дана, честито се и не наоблачи па плане и загрми у пласт сена или крстину жита – све изгори до последње сламке… Отуда и песма у народу:

Огњем пржи Огњена Марија,

Громом бије Громовник Илија,

Миром мири Мирносна Марија…

А не буде вазда по правди и заслузи. Деси се, као тог злог лета 1941, да се удружи сила и неправда, да бог зажмури и ђаволу у сватове дође, и онда све наопако обрне – казна страшна стигне безгрешнике…”

Део моштију свете мученице Марине чува се у светогорском манастиру Ватопед, као и у манастиру Св. Марине на планини Ланга, на албанској страни Охридског језера, посвећеном овој светитељки, који посећују православци, али и муслимани.