NIKADA nije bilo težih dana, do ovih, kada se srpski narod na severu Kosova i Metohije suočio sa nemerljivom silom i nepravdom. Odbranu, iskazanu mirnim protestima, odlukom Kurtijeve vlade, Priština je proglasila terorizmom i objavila je uz napomenu da ista "na snagu stupa odmah".
Srbi su razumeli poruku: hapšenja koja su usledila posle izbijanja nove krize, nisu tačka na obračun sa svima koji su mirnim protestima pružili otpor nasilnom preuzimanju vlasti u opštinama Leposavić, Zubin Potok, Zvečan i Mitrovica, albanskim gradonačelnicima instalisanim na izborima uz izlaznost od 3,5 odsto.
Odluka Prištine, koja se, u mahu, ali u prazno, pozvala na saglasje njenih međunaronih partnera, nije uplašila srpski narod.
- Mi smo sada svi mete. Nikad ne znaš kada će gde i koga da hapse. Dovoljno je da neko uperi prst: Taj je... I eto specijalaca, bez rešenja i obrazloženja, završiš u nekom od njihovih kazamata. Sa ranama za čitav život, ne samo svoj, nego i čitave porodice koja kroz taj pakao prolazi - slušamo priču u mitrovačkom naselju Tri solitera u kome je, preksinoć u zoru, hapšen Hrane Vlašković, zbog neregistrovanog vozila kojim je prevozio drva za ogrev. Posao od koga je živeo. Od crkavice za porodicu.
Čitav kvart je od te zore do jutra bio budan. Čitav dan su se okupljali ljudi da kažu kako je Hrane miran i dobrodušan čovek.
- Cilj je bio da nas uznemire, pošalju poruku: baš odavde odakle smo vas u martu 2004. proterivali, a vi niste otišli, sad ćete otići. Eno, na onoj terasi ubijena je naš Jana Tučev. I svi smo, danas Jana Tučev. Kuda da idemo? Ovde su nam i domovi i grobovi i branićemo ih životom. Našim jedinim oružjem. Ako Kurti misli da će mu taj plan proći, e, neće moći. No pasaran!
Vraćaju sećanja na hapšenje Miluna Milenkovića Luneta, koji je mitrovački kik-boks doveo do svetskog šampionskog vrha, koji je decu sa posebnim potrebama primao u klub, kao svu decu. Njihov pedagog, učitelj. Potpora porodici i oslonac deci. U njemu su Kurtijeve vlasti prepoznale teroristu.
- Prepoznale su jednog od najboljih među nama koji snagom uma može da pokrene, zato je on danas u pritvoru - uvereni su sportisti Mitrovice.
Na severu Kosmeta nema onog ko nije spreman da potvrdi ovo što govori naš neimenoavni sagovornik. Kao i svi drugi, neimenovani, naši sagovornici. Zašto strahuju od vlastitog imena? Odgovor koji poštujemo: "Zato što se u Prištini prati svaka reč koja košta života. Zato što svaka fotografija, i najbezazlenija, može da bude 'dokaz' koji vodi u ćeliju".
Danu, u kome beležimo ove potresne poruke, podudarne sa vekovnim tragedijama Srba Kosova i Metohije, prethodili su takozvani izbori u režiji Prištine, pa protesti naroda koji brani dostojanstvo i pravo na vekovno bivalište. Nastala je i najopipljivija nevolja za srpski narod: Priština je blokadom na administrativnim prelazima i preoravanjem alternativnih prelaza presekla snabdevanje severa KiM srpskim proizvodima. Pa već pun mesec, preko prelaza ne može ni srpsko mleko za decu Ibarskog Kolašina, Leposavića, Zvečana, Mitrovice. Ne mogu ni lekovi. Ništa što ima žig Srbije.
- Zalihe najprimarnije robe iz centralne Srbije su pri kraju. Primoravaju nas da kupujemo od kosovskih i inostranih proizvođača. Evo, tih proizvoda već imamo u radnjama, sada stižu najave iz Prištine da će sve što nema žig Kosova, biti oduzimano. To ne bilo dobro i izazvalo bi nove tenzije - kazuju nam u Mitrovici.
Pola u šali, pola u zbilji, na ovu najavu odgovara trgovac u centru Leposavića:
- Zalihe su pri kraju, kod mene i da dođu, neće se ovajditi. Sve mi je američko. I gaće, ako pretresaju.
