Debi iz snova: Srpkinja je senzacija Vimbldona – Natalija razbila čuvenu teniserku!

Srpska teniserka Natalija Stevanović debitovala je na Grend slemu na neverovatan način. Počistila je sa terena nekada najbolju teniserku sveta Karolinu Pliškovu iz Češke. Srpkinja je senzacija Vimbldona, s obzirom da je 225. teniserka sveta i da joj je ovo prvi put da igra u Londonu.

Natalija je pobedila lako Karolinu Pliškovu rezultatom 2:0. 

Bila je to surova dominacija. 

Slavila je po setovima 6:2, 6:3. 

Natalija Stevanović odigrala je fenomenalan prvi set. Svaki servis gem bio je perfektan i Čehinja nije imala nikakvih rešenja. 

Kada je imala 0:30 na servis Čehinje već u prvom gemu, videlo se da će imati šanse. I sve šanse je iskoristila. 

U sedmom gemu pravi brejk sa nulom, koji potvrđuje za 5:2, posle 10 osvojenih poena zaredom. 

Pliškova je servirala za ostanak u setu, ali je Natalija napravila novi brejk i tako rezultatom 6:2 razbila u prvom setu bivšu prvu teniserku sveta.  

Gde je stala u prvom setu, nastavila je u drugom. Spasila je brejk loptu u prvom gemu, a onda odmah napravila brejk i potvrdila ga za 3:0. 

Održala je prednost brejka do kraja i došla do pobede. 

Naredna rivalka biće joj bolja iz meča Kerol Žao – Tamara Korpač. 

ŠAJKAČE, UNIFORME, ORDENJE... - Ovako je ispraćen voljeni čuvar Zejtinlika

Grčki i srpski gardisti u svečanim uniformama, svetlucavo ordenje, šajkače i na glavama poštovaoca lika i dela legendarnog čuvara Zejtinlika okupili su se danas na srpkom vojnom groblju u Solunu da odaju poslednju poštu deda Đorđu Mihailoviću koji je decenijama na tom mestu čuvao kosti palih srpskih vojnika.

Deda Đorđe je preminuo u 96. godini, a sahranjen je uz vojne počasti, u uniformi i sa šajkačom koje je uvek ponosito nosio te i izrazio želju da u njima ode i na večni počinak. Tako je danas i bilo. Sahranjen je tačno u podne po grčkom vremenu, pored svog oca Đure i dede Save, na srpskom vojnom groblju u Solunu, koje su i oni za života čuvali.

Poslednjem ispraćaju deda Đorđa prisustvovao je veliki broj ljudi kako iz Grčke, tako i iz Srbije, a ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Nikola Selaković je u ime predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, kao i u ime Vlade Srbije, ali i u svoje ime kao ministar pri čijem resoru je šezdeset godina radio Đorđe Đurov Mihailović, održao poslednje slovo onome koji ih je okupio na Zejtinliku.

- Srpski velikani često su živeli i umirali van Srbije. Danas, naši plemići, književnici, naučnici širom sveta počivaju daleko od Otadžbine, koju su zadužili za života svojim postignućima. Nad njihovim svetlim grobovima, kada nas put do njih nanese, puštamo suzu poštovanja i zahvalnosti, ali i krivice, znajući da im je gotovo svima poslednja i neuslišena želja bila da počivaju u Otadžbini, među svojima. Neke od njih smo kroz istoriju uspeli da prenesemo kući, i od Hercegovačke Gračanice do Stražilova iznikli su belezi naše večne nacionalne zahvalnosti - crkve, memorijali, spomenici. Ali, kako da se srpski narod oduži nekome ko velikih želja nije imao, nekome ko je, poput naših svetitelja, bio oličenje skromnosti? - započeo je obraćanje ministar i nastavio:

- Đorđe Mihailović imao je, pred kraj svog zemaljskog života samo jednu želju - da počiva ovde gde ćemo ga danas položiti, kraj oca Đura i dede Sava, i među svojom braćom i zemljacima, vojnicima slavnih srpskih pukova i divizija iz Prvog svetskog rata.

Selaković je podsetio da deda Đorđe nije bio rođen u Srbiji, postojbina njegovih Mihailovića bio je dični Grbalj u Boki Кotorskoj.

- Ali u životu nisam upoznao mnogo ljudi koji su Srbiju voleli više od njega i dičili se svojim Srpstvom do poslednjeg daha. Svako ko ga je poznavao zna da je njegova ljubav bila nesebična i bezinteresna, ali i da je voleo neku idealnu Srbiju, jer život je proveo čuvajući najbolje iz roda srpskog. Njagovo srce stremilo je, kao u pesmi, uvek negde tamo daleko, daleko od mora, ka neostvarenim životima svih ovih naših junaka i mučenika sahranjenih na Zejtinliku - istakao je Selaković i sa tugom preneo poslednje pozdrave čitavog Srpstva, sa svih strana, koje je deda Đorđe primao uvek raširenih ruku.

- I upravo sa tih strana naš narod mu, u znak zahvalnosti i kao obećanje da će biti upamćen, šalje simboličan pokrov - po grumen slobodne zemlje iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Čitavih šest decenija učio je mnoge generacije mladih kako se vole srpski narod i Srbija. Bio je čuvar sećanja i vaspitač, a učio nas je da nema veće časti od one da se služi Otadžbini, i da svaki posao, ako je častan, nije posao, već poziv i poslušanje. U tom smislu, on je čitav život, iako bez ratnog rasporeda, bio pravi srpski vojnik - naveo je između ostalog ministar.

On je zahvalio bratskom grčkom narodu i gradu Solunu na tome što su duže od veka, zajedno sa nama, odavali poštu srpskim ratnicima iz Prvog svetskog rata.

- Zahvaljujemo i bratskoj grčkoj državi što danas, rame uz rame sa srpskim stoje i grčki gardisti, prateći na večni počinak sina naša dva pravoslavna naroda. Ujedinjeni u tuzi, opraštamo se ne samo od Đorđa Mihailovića, rođenog Solunjanina, opraštamo se od poslednjeg srpskog Solunca. Vojniče srpski Đorđe Mihailoviću, neka ti Gospod podari rajsko naselje u kome te čekaju stotine hiljada naših dedova i pradedova koje si čuvao od zaborava! Neka ti je laka zemlja, i srpska i grčka! - zaključio je Selaković.

Uz zvaničnu delegaciju Srbije, u kojoj su bili ministar Selaković i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Mile Jelić, sahrani je prisutvovao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predstavnici naše Ambasade u Atini i Konzulata u Solunu, kao i predstavnici Grčke i grada Soluna.

DANAS JE IVANJDAN: Ovo su običaji koje valja ispoštovati - donose sreću i blagostanje!

Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju rođenje svetog Jovana Krstitelja - Ivanjdan, jednog od najvećih svetaca.

Rođenje svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg, u narodu praznik poznatiji pod nazivom Ivanjdan jedan je od najvećih hrišćanskih praznika koji se obeležava 7. jula po gregorijanskom, odnosno 24. juna po julijanskom kalendaru.

Srbi i svi pravoslavni vernici za ovaj dan vezuju veliki broj običaja i narodnih verovanja. Današnji praznik najveći je uoči Petrovdana, a pada u sred Petrovdanskog posta pa se danas posti na ulju.

Venci od ivanjskog cveća, pesma devojaka, kićenje kuće za zdravlje ukućana, samo su neki od običaja koji prate Ivanjdan ili ženski praznik kako se još zove u narodu.

Ivanjdan je u narodu poznat i kao "devojački praznik" zbog brojnih običaja i rituala koji su posvećeni ženskom rodu. Veruje se da ovaj dan toliko dugo traje, da se sunce čak tri puta zaustavi.

Inače, ovaj praznik je duboko utkan u srpsku tradiciju, pa se do dana današnjeg nisu izgubili određeni običaji, čak i u urbanim gradskim sredinama. Jedan od najučestalijih je pletenje (ili kupovina) venčića od poljskog bilja i cveća, kojim se potom kite kapije u ulazna vrata, i koji se čuvaju do narednog Ivanjdana.

Vencima od ivanjskog cveća pokazuje se da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke - sredine leta i da se time "ovenčala".

No, u zavisnosti od kraja do kraja tu je još čitav niz rituala... Primera radi, ponegde je običaj i da se kroz vence od upletene jovanove trave na Ivanjdan provlače žene koje nemaju decu, a žele ih. Onda se potom sve kupaju u reci kako bi voda odnela urok ili bolest, a ako je žena imala nekoliko pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje imaju ime Stana ili Stanka uzimaju strukove trave i prave svoj venac sa kojim se kupaju u reci.

U nekim delovima Srbije postoji verovanje i da devojke koje nisu udate danas treba da u saksiji posade malo žita koje će pogledati 12. jula, na Petrovdan. Ukoliko su klice kao prstenovi, to znači da će se na jesen sigurno udati.

Takođe, rasprostranjeno je mišljenje da se na današnji dan može videti lik budućeg bračnog partnera – suđenika. Naime, u poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik.