ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН: Ово су стара веровања и обичаји

Видовдан је тзв. „фиксни“ празник и сваке године пада на 28. јуни. У црквеним календарима овај празник је обележен црвеним словом. Празник Видовдан један је од највећих међу малобројним и по светковању изузетно очуваним празницима из старе народне вере.

У хришћанском календару не постоји светац са овим именом и пре више од једног века, тачније тек 1892. године, Српска православна црква га је први пут унела као празник у своје календаре, стављајући га у заграду иза пророка Амоса и кнеза Лазара, чије је култове неговала.

Вид је сматран врховним божанством, „Богом над боговима“, а сви други богови тек полубоговима. Веровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра и празником за очи, односно празником који „отвара очи“.

Само име овог светитеља, Вид, одредило је највећим делом и природу ритуала који су извођени на њему посвећен дан. Било је, на пример, веома важно шта ће се тога дана видети. Оно што би човек тада видео, у томе би, по општем уверењу, касније имао успеха.

У селима под Фрушком гором, на пример, на празник изјутра сељаци су се умивали росом и при томе говорили: „Ој Видове, Видовдан, што ја очима видео, то ја рукама створио.“

Сличан обичај забележен је и код Банатских Хера. Тамо су мајке на Видовдан доводиле своје кћерке до плота, а ове би се обраћале свецу: „Видо, Видовдане, што год очима видим, све да знам радити.“ У неким су пак крајевима износили на видело своје тапије и облигације, у другим су вадили новац из касе и бројали га. Било је много поступака те врсте.

На Видовдан се могла видети и будућност. Тога дана се много гатало и прорицало. Као и у неким другим приликама, чиниле су то најчешће девојке надајући се да ће видети будућег изабраника. Навешћу овде два примера те врсте. У Босанској крајини девојке су уочи Видовдана брале црвено цвеће вид, као и модру виду. Убрано цвеће пред спавање су стављале под јастук и говориле: „О мој Виде, виђени, о мој драги суђени, ако мислиш јесенас (да ме просиш), дођи вечерас, у први санак на састанак.“

Mala Nina (11) iz Novog Sada prodaje krafne kako bi pomogla u lečenju svog oca

Priča o maloj Nini koja u Novom Sadu prodaje krafne kako bi zaradila džeparac, ali i pomogla u lečenju svog oca, obišla je Srbiju i čitavu regiju.

Ima 11 godina i završila je 5. razred osnovne škole, a od početka godišnjih odmora odlučila je na svoj način pomoći obitelji.

Njezin otac Zoran ostao je bez jednog oka zbog teške očne bolesti, ablacije mrežnice, a drugo oko je u velikoj opasnosti. Uz to što može potpuno oslepeti i život bi mu mogao biti ugrožen. Spas je lečenje u Moskvi, koje je vrlo skupo.

– Nina je samo devojčica koja neizmerno voli svog tatu. Osim nje, imamo i sina Nemanju i trudili smo se da ih poštedimo težine situacije, ali deca osećaju sve. I sama je primetila da joj treba pomoć oko kućnog budžeta te je odlučila raditi i zarađivati. Baka mi je dala ideju za krafne, a ja je nisam smela pustiti da prodaje samu, već sam izašla s njom ispred dućana, ispričala je Ninina mama Nataša Ninković.

Emotivna eksplozija među mladima, ali i među očevima

Ideju za njihovu akciju podelila je na društvenim mrežama i tada je, kako kaže Nataša, počela prava emotivna eksplozija, posebno među mladima, ali i među svim očevima. Unatoč svim očekivanjima, ideja male Nine se razvila i sada se čeka u redu za krafne.

– U početku skoro da nitko nije imao da kupi krafnu od 100 dinara, a sada se mora čekati u redovima, zaista smo osetili veliku empatiju i uverili se da ima mnogo divnih i dobrih ljudi. Verujte, 100 krafni dnevno nam nije dovoljno s obzirom na potražnju. Ljudi znaju da treba dugo čekati na kupovinu jedne krafne jer su svi prešutno pristali kupiti samo jednu jer nemamo dovoljno. Pritom su svi krafnu platili skuplje nego što zapravo košta, a sada traže da krafne čak šaljemo poštom. Pokrenula se pozitivna lavina – rekla je Nataša.

Mala heroina zajedno s mamom i bakom pomaže u izradi krafni, uzimanju sastojaka, a zatim ih nosi do štanda. Pridružili su joj se prijatelji i škola. Ovo neobično prodajno mjesto, kreirano s puno dečje ljubavi prema tati, nalazi se u Veterničkoj ulici 51, na Adicama u Novom Sadu.

ДАНАС ЈЕ СВЕТИ ПРОРОК ЈЕЛИСЕЈ: Загребите ноктима зид и урадите ово, велики чудотворац ће вам помоћи

Жене износе све што је црвено од одеће или тканине да се проветри.

Српска православна црква и верници 27. јуна (14. јуна по јулијанском календару) славе светог пророка Јелисеја.

Свети Јелисеј био је старозаветни пророк који је живео у деветом веку пре нове ере.

Свети пророк Јелисеј је живео на девет стотина година пре Христа. Када је Господ хтео узети к Себи престарелог пророка Илију, открије овоме, да му је за наследника у пророчкој служби одредио Јелисеја, сина Сафатова, од племена Рувимова, из града Авелмаула. Илија каза Јелисеју вољу Господњу и огрну га својим огртачем и испроси од Бога двогубу пророчку благодат за њега. Јелисеј одмах остави дом свој и род свој и пође за Илијом. А када Господ узе Илију на огњеним колима, Јелисеј оста да продужи пророчку службу са још већом силом од Илије.

По чистоти и ревности он је био раван највећим пророцима, а по чудесној сили, која му се даде од Бога, превазилазио их је све. Раздвојио је воду у Јордану као негда Мојсеј у Црвеном мору; горку воду у Јерихону учинио питком; низвео воду у ископане ровове за време рата с Моавићанима; умножио уље у лонцима бедне удовице; жени Соманићанки васкрсао умрлог сина; са двадесет хлепчића нахранио сто људи; исцелио од проказе војводу Немана; низвео проказу на слугу свога Гиезија због среброљубља; ослепио целу једну војску сиријску, а другу, опет, нагнао у бекство; предсказао многе догађаје, како народу, тако и појединцима. Представио се у дубокој старости.

Народ верује да је овај дан заветни за све који пате од болести очију и данас они одлазе у цркве и манастире, где ноктима мало загребу зид и малтером протрљају очи.

Веровање каже да се данас не ради у пољу осим сетве проса, и зато се каже: „Јелисије просо сије, иде Вида да обиђе.“

Жене износе све што је црвено од одеће или тканине да се проветри.