Srbija je u polufinalu Evrobasketa: „Orlići“ pokazali Izraelu kako se igra košarka

Mladi košarkaši Srbije do 18 godina plasirali su se u polufinale Evropskog prvenstva u Nišu pobedom nad Izraelom u poslednjoj četvrtfinalnoj utakmici - 83:65.

„Orlići“ su svojim rivalima pokazali kako se igra košarka i timskim rešenjima su izlazili na kraj sa nadahnutim pojedincima iz tabora Izraela.

Tim Nenada Stefanovića je imao više raspoloženih igrača i skršio je otpor žilavog protivnika sredinom četvrte četvrtine kada su seriju Srbije pokrenuli Đorđe Ćurčić građenjem u reketu za dva, a onda i Andrej Mušicki, trojkom posle asistencije Nikole Topića za +15 na četiri i po minuta pre kraja.

Izrael je dotle imao jedan ozbiljan nalet i šansu da se vrati, napravio je seriju od deset poena, ali nije mogao protiv kvalitetnijeg tima, čim je Srbija zaigrala kako ume.

„Orlićima“ je sledeći rival ekipa Nemačke, koja je u svom četvrtfinalnom meču iz borbe za medalje izbacila selekciju Grčke.

Najefikasniji kod pobednika bili su Bogoljub Marković i Pavle Mišić. Prvi je imao 18 poena i deset skokova (tri u napadu), drugi 14 poena, a pratio ih je Nikola Topić sa 13 poena.

Andrej Mušicki i Pavle Nikolić su imali po osam poena, a Topić je imao i po pet skokova i asistencija. U timu Izraela je blistao Šahar Doron sa 20 poena, dok su Omer Majer i Alon Mihaeli imali po deset poena.

Hrabro, timski nesebično, čvrsto i u odbrani veoma angažovano, mada ne konstantno – tako je izgledala igra Srbije protiv Izraela.

Nikola Topić je od starta meča, kada god bi bio na parketu imao loptu u rukama i bio je uz Mitra Bošnjakovića jedan od najboljih pojedinaca na parketu.

Skoro sve što su njih dvojica, ali i ostali izabranici Nenada Stefanovića radili na parketu, pretvaralo se u zlato, pa nije čudo što gotovo da nije bilo prostora drami i u meču sa Izraelcima.

Samo u prva dva minuta gosti, koji su u niškoj dvorani Čair imali bučnu podršku grupe svojih navijača, imali su prednost.

Utakmicu su lepom akcijom otvorili Mišić i Mušicki, da bi posle mini-serije Izraela usledio furiozni odgovor Srbije u režiji Bošnjakovića i Topića.

Marković je asistirao Bošnjakoviću, Topić je ubacio trojku, onda se trojkom nadovezao i Bošnjaković za 10:4.

Serija od 8:0 je prekinuta, ali je Topić u dva uzastopna napada ukrao dve lopte, a posle kucanja Markovića Srbija je otišla na 18:8 i prvu dvocifrenu prednost posle šest minuta.

Do kraja prvog perioda Izraelci su serijom od pet poena uspeli da smanje zaostatak, da bi se u drugoj četvrtini igrači Srbije uozbiljili.

Zaigrali su agresivnije i na sredini te deonice ušli u bonus, što im nije smetalo da uz nekoliko promašenih šuteva Dolinskog i Omera Majera dođu do 35:19 posle 16 minuta košarke.

Izrael je potom uspeo da se stabilizuje i „klacka“ se tu između deset i 15 poena minusa, sve dok Pavle Nikolić u poslednjim trenucima poluvremena polaganjem nije za četiri sekunde akciju završio polaganjem za 43:29.

Topić je sjajnim prodorom otvroio drugo poluvreme, a onda je Nikolić nastavio gde je stao na kraju prvog dela igre.

Ćurčiću je falilo i malo sreće da iz polaganja donese Srbiji novu najveću prednost, pa je ona posle 22 minuta iznosila 47:31.

Korektna odbrana i tek sporadično dobar napad je do sredine trećeg perioda prikazivala Srbija koja je održavala prednost od petnaestak poena.

Međutim, tri minuta koja su usledila bila su kao iz noćne more za Srbiju. Prvo je Naveh ubacio trojku, a onda se razigrao Doron koji je posle ukradene lopte Filonenka trojkom zaokružio seriju 10:0.

Izarel je, dva minuta pre kraja treće četvrtine prišao na sedam poena minusa i tek onda je

Topić zbog faula Filonenka i tehničke klupi gostiju, prekinut horor period „orlića“ koji su sa 58:48 završili treću četvrtinu.

U njoj je Doron ubacio 14 poena, a onda je odmah u prvom napadu napravio nesportski faul posle izvrsne odbrane Ristića i Mišića.

Topić je na isteku napada pogodio bitnu trojku na sedam minuta pre kraja, prethodno je Mišić pod košem uhvatio svoj promašaj i vratio ga u obruč, dok je Nikolić lepo završio akciju rolingom i polaganjem za 66:54 na šest minuta pre kraja meča.

Ključni momenti su se desili na pet minuta pre kraja kada je Ćurčić bio siguran za dva, dok je Mušicki ubacio veoma bitnu trojku za 71:56. Usledile su dve uzastopne „banane“ Markovića, koji se ubrzo našao na liniji za slobodna bacanja i na četiri i po minuta pre kraja Srbija je imala 73:56.

To je bio prelomni trenutak posle kog Izraelu više nije bilo povratka, pa je srpski tim Markovićevim poenima otišao i na 77:58, što je ostalo najveća razlika protiv Izraelaca koji su do kraja za poen ublažili poraz. Srbija meč sa Nemačkom igra u subotu uveče od 20 sati i 30 minuta.

---

Srbija – Izrael 83:65 (20:15, 23:14, 15:19, 25:17)

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА КИРИКА И ЈУЛИТЕ

 

Живљаше у граду Иконији Ликаонске области једна млада жена племићског порекла, од рода ранијих царева римских, по имену Јулита, по вери хришћанка. Мало поживевши у законитом браку она роди мушко дете, па обудове. Она просвети дете светим крштењем и надену му име Кирик. У то време незнабожни римски цар Диоклецијан подиже силно гоњење на хришћане у свима крајевима римске царевине; и постави за кнеза у Ликаонској области неког комита Дометијана, човека сурова и нечовечна и звероподобна, који се радовао проливању крви хришћанске. Дошавши у Иконију, Дометијан стаде љуто мучити верујуће у Христа и брижљиво истраживати оне који се тајно држаху хришћанске вере.

Видећи то и знајући да се са својом побожношћу не може сакрити од мучитеља, верна слушкиња Христова намисли да бежи, јер се бојала да неће бити у стању отрпети љуте муке, па ће се одрећи Христа. Стога она ради љубави Христове остави сва своја имања, која у ње беху многобројна, и кућу и сроднике и робове и сваку лепоту овога света и славу и насладу, па узевши свога трогодишњег синчића Кирика и две најоданије робиње, изиђе ноћу из града Иконије и отпоче странствовати, сећајући се реченога у Светом Писму: Немамо овде града који ће остати, него тражимо онај који ће доћи (Јевр. 13, 14).

Тако она дође у Селевкију као путница и сиротица, скривајући своје високо порекло. Али и тамо нађе исто такво гоњење хришћана: јер неки Александар, примивши од цара игемонску власт, допутова у Селевкију и без милости убијаше све који исповедаху име Исуса Христа. Тада блажена Јулита, опоменувши се писанога: Подајте место гњеву (Рм. 12, 19), тојест бежите од гњева; и: Када вас потерају у једном граду, бежите у други (Мт. 10, 23), – отпутова из Селевкије у Киликијски град Тарс, и живљаше ту међу убогима. Но након извесног времена тај исти игемон Александар дође и у Тарс да мучи хришћане. Света Јулита би препозната од неких и достављена игемону. Овај нареди одмах да је ухвате, а сам седе на отвореном народном судишту. Када војници ухватише Јулиту са њеним синчићем, обе робиње побегоше од ње; али издалека иђаху за њом, да виде страдање њено и крај. И мученица би приведена пред игемона, држећи на рукама трогодишње дете своје Кирика. Упитана од игемона за име, порекло и отачаство, она смело одговараше исповедајући име Господа нашег Исуса Христа и називајући себе хришћанком. И говораше: Моје име, порекло и отачаство јесте небеско царство Христа мог!

Разљутивши се, игемон нареди да јој узму дете, па да је свуку, повале на земљу и немилице бију сировим жилама. Када мученицу бијаху, дете гледајући то плакаше, и отимаше се из руку оних што га држаху, да би отрчало к мајци својој. Игемон, видећи како је дете лепо, нареди те му га донеше. Он га узе на крило и стаде га тешити да не плаче, и миловаше га по глави и љубљаше, и тепаше му; но дете се опираше, и отимаше из његових руку, и склањаше своју главицу од њега, недајући му ни да га милује нити да га љуби својим поганим устима; и непрестано гледајући у своју мајку коју су били, оно плакаше и викаше: „Хришћанин сам! пустите ме к мајци!“ И отимајући се ручицама од игемона, оно му ноктима гребаше лице. Игемон се разјари, тресну дете о земљу и отури ногом, а дете се скотрља низ камене степенице, сва му се главица разби и зали крвљу сво то место, и оно предаде Богу своју свету и невину душицу. Тако се овенча свето дете Кирик.

Мати пак његова блажена Јулита жестоко и дуго бијена, као у туђем телу страдајући и као безосећајни стуб не осећајући, ништа друго не говораше сем ово: „Хришћанка сам и нећу принети жртву бесовима!“ А када је престадоше тући и подигоше са земље, она угледа пред судиштем своје мило чедо мртво у крви, и испунивши се радости рече: Хвала Ти, Господе, што удостоји сина мог такве благодати Твоје, да пре мене мученички сконча за свето име Твоје и прими неувенљиви венац у слави Твојој!

После тога игемон нареди да мученицу обесе на мучилишту и да јој железним гребенима стружу тело, па да јој онда врелом смолом заливају ране. Тако мученој светитељки гласник викаше: Смилуј се на себе саму, Јулито! поштеди младост своју! поклони се боговими, да би се избавила од мука и да не би љуто погинула страхотном смрћу као твој син! – Света мученица одговараше: Нећу се поклонити ђаволима и њиховим глувим и немим идолима! Ја се поклањам Господу мом Исусу Христу, Јединородном Сину Божјем, којим Отац Небески сатвори све, и старам се достигнути сина мог, да се са њим удостојим царства небеског.

Видевши непобедиво трпљење и јунаштво мученице, игемон је осуди на посечење мачем. Онда је војници узеше и поведоше ван града на губилиште, где су погубљиваии осуђени на смрт. Светитељка иђаше радосно као на венчање. Када стигоше на губилиште, она измоли мало времена за молитву; и преклонивши колена помоли се говорећи: Благодарим Ти, Господе мој Исусе Христе, што си сина мог призвао пре мене удостојивши га да пострада за свето и страшно име Твоје, и што си дао вечни живот са светима њему, оставившем овај ташти живот, – прими дакле и мене недостојну слушкињу Твоју, и удостоји ме да добијем благодат пред Тобом: да будем прибројена мудрим девојкама које уђоше у твој непролазни чертог, да би дух мој благословио Тебе, Саздатеља свог, и беспочетног Оца Твог, и савечног Духа Светог, вавек, Амин.

Пошто се света мученица тако помоли Господу, џелат наоштри мач, удари мученицу по врату и одсече чесну главу, оставивши тело њено на том месту без погребења да га поједу пси и звери. Тако исто и тело светог Кирика извукоше из града и бацише поред тела његове мајке па отидоше. А када се спусти ноћ, дођоше оне две гореспоменуте робиње, узеше тело своје госпође и њеног сина, однеше их далеко и погребоше у земљу. Једна од тих робиња доживе до дана Константина Великог, првог хришћанског цара, у чије време засија истина и благодаћу Христовом Црква Божја доби слободу. Тада та робиња показа верним хришћанима место где беху погребене чесне мошти светих мученика, Кирика и Јулите, и исприча о њиховом страдању. Они онда извадише из недра земље њихове свете мошти нетљене, испуњене миомира; и оне даваху исцељења од болести. Страдање ових светих мученика би описано у спомен и част њихову, на корист вернима, а у славу Христа Бога нашег, са Оцем и Светим Духом слављеног вавек. Амин.

DANAS JE ĆIRILOVDAN: Vernici sale Svete mučenike Kirika i Julitu

Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Kirika i Julitu, a u srpskom narodu ovaj praznik se naziva Ćirilovdan.

Kirik i Julita bili su sin i majka koji su stradali u progonima hrišćana za vreme cara Dioklecijana. Jedan deo moštiju svetih mučenika Kirika i Julite nalaze se u Ohridu u crkvi Svete Bogorodice Bolničke.

Svetim mučenicima Kiriku i Juliti posvećen je manastir Svetih Kirika i Julite, poznat u narodu i kao manastir Sveti Ćirik. Nalazi se u blizini sela Smilovci kod Dimitrovgrada u eparhiji niškoj. Manastir je 1984. proglašen za nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture Republike Srbije.

Prema starom verovanju, na ovaj praznik treba se okupati u reci ili na izvoru kako bi se zaštitili od oboljenja. Postoji priča da Sveti Kirik ima vlast nas sunčevim zracima i da isceljuje.

Ovaj praznik pre svega obeležava ljubav između majke i deteta i zato na današnji dan majke i deca treba da izbegavaju sukobe, grdnju i lošu energiju. Običaj je da se danas majke maksimalno posvete deci i ispune im neku želju.

Zato danas, drage mame, ostavite obaveze po strani i posvetite se svojim mališanima. Igrajte se sa njima, šetajte, mazite se i volite. Ovako ćete uneti sasvim novu i lepu energiju ljubavi u porodični dom.