Most tajnih želja i legenda o ljubavi i strasti

Most tajnih želja se nalazi na Radan planini, na oko dva kilometara od Prolom banje. Ovaj most je nekada predstavljao samo običan drveni prelaz preko Prolomske reke, međutim, kako je postao jedan od simbola Prolom banje, ispričano je legendom o ljubavi i strasti.

Most tajnih želja i legenda o njemu

Priča počinje jednim običnim boravkom gospođe srednjih godina u Prolom banji. Često je bila usamljena i nije nosila osmeh na licu. Svoju usamljenost je lečila šetnjama po radanskim brdima, uživajući u prirodi, sama. Volela je da se zadrži na tada samo običnom drvenom mostu i gleda u bistru rečicu. Međutim, jednom je u toku svoje šetnje, baš na tom mostu, ugledala gospodina koji joj je zauvek vratio osmeh na lice. Taj susret joj je povratio emocije i strast. Zbog toga je svojim crvenim karminom na mostu napisala „Most ljubavi“, a gospodin sa kojim je imala nezaboravnu avanturu je te reči i podebljao plavom farbom.

Zbog ove priče, koju svi posetioci Prolom banje znaju, ljudi se često zadržavaju na tom mostu i gledaju svoj odraz u vodi, nadajući se da će pored svog odraza videti nekog kao što je gospođa sa crvenim karminom videla.

Kako je Most ljubavi postao Most tajnih želja?

Most ljubavi je vremenom bio istrošen i postojala je velika mogućnost da će se samo srušiti. Zbog toga je odlučeno da se ne čeka trenutak prirodnog rušenja, već da se sruši od strane šumara i sagradi novi, jači, od betona. Međutim, veliki broj posetilaca je protestovao. Konačna odluka je bila da se sagradi most od betona i nazove novim nazivom – Most tajnih želja. Izgradnja novog mosta desila se 2009. godine. Jedna gošća je naziv objasnila rečima „ne može svako da doživi ljubav, ali svako može da ima želju, makar tajnu“.

Odmaralište za posetioce

Na mostu je napravljeno polukružno odmaralište za posetioce. Napravljena je i ograda sa lančićima na kojima je predviđeno da parovi zaključaju uspomenu na doživljenu strast ili samo želju za njom. Most je prepoznatljiv po tome što parovi za lančiće vezuju maramice kojima vežu svoju strast i želju, mada nađe se i po koji katanac.

Na Mostu tajnih želja nalazi se tabla sa natpisom:

„Ovo su vrata vaših želja tajnih,
ovo je dugme prolomskih nedara
gde se pruža nebo dragih zvezda sjajnih,
tu poniče čedo topličkih šumara.

Pod ovim pazuhom biser vode teku
obalsku ljubav ovaj prsten veže
ugostio sunce, prigrlio reku
sreću što daruje do neba doseže.

Na svetlosti ovoj susrešće se duše
iz semena slutnji nek se ljubav rodi,
da potoci sreće nikad ne presuše
neka božija ruka odavde vas vodi“.

Šumar

Most je udaljen svega nešto više od 2 kilometra od Prolom banje. Do njega se stiže veoma brzo, jednom laganom šetnjom. Sam most predstavlja deo puta, tako da ukoliko želite, most možete posetiti i automobilom.

Mesto na kom Bogorodica uslišuje molbe - MANASTIR BEOČIN

Manastir Beočin, na obroncima Fruške gore, poznat po čudotvornoj ikoni Bogorodice. Molbe više od 200 žena koje nisu mogle da dobiju potomstvo Bogorodica uslišila.

BEOČIN - Kada je davne 1974. godine Katarina Radosavljević sa svoje dve rođene sestre došla u manastir Beočin na Fruškoj gori, u njemu je bila pustoš, nije bilo prozora, ni vrata, čak ni puta. Danas je ovaj manastir kao rajski vrt u kojem živi 20 monahinja, gde caruju mir i tišina. Nadaleko čuven po ikoni čudotvorne Presvete Bogorodice, koja je u ovom zdanju već 500 godina, pred njom se mole i traže pomoć vernici svih vera i iz svih krajeva Evrope. Uz njene molitve žene koje nisu mogle da rode postajale su majke, pa u ovom manastiru kažu da imaju više od 700 kumčadi.

- Mi se molimo za njihovo zdravlje pred ikonom Presvete Bogorodice, mole se i vernici, nadajući se pomoći, a posle se vraćaju da nam zahvale. Ima ih iz Nemačke, Rusije, Slovenije, Hrvatske... Više od 200 žena koje nisu mogle da dobiju potomstvo dolazilo je na molitve i Bogorodica ih je uslišila. Naš manastir uvek je ispunjen dečjom grajom kad ih majke dovedu da nam se zahvale - priča 70-godišnja igumanija Ekaterina, koja je u ovom manastiru već punih 45 godina.

- Kad smo nas tri sestre došle ovde, Marina, Varnava i ja, sve je bilo u rasulu. Počele smo od početka. Pre toga, tokom Drugog svetskog rata, ovde je bila partizanska bolnica, pa onda pulmološka bolnica, a jedno vreme i deo Arhiva Vojvodine. Posle toga manastir je ostao zapušten, u korov obrastao - seća se igumanija Ekaterina.

TRI CRKVE
CRKVA manastira Beočin posvećena je Vaznesenju Hristovom i prvi put se spominje u turskim defterima 1566. godine. Sadašnja crkva, koja je na temeljima prethodne dve manje crkve, građena je od 1732. do 1740. godine u vizantinsko-srpskom stilu, sa elementima gotike. Manastir u Drugom svetskom ratu nije rušen, ali je riznica poharana i sve vrednosti odnete u Zagreb. Deo je vraćen posle rata. U manastiru su mošti Stefana Prvovenčanog, koje su 1815. godine prenesene iz manastira Fenek.

Kad su tri sestre pristigle u manastir, u njemu su zatekle sinovca nekadašnjeg patrijarha Gavrila Dožića, koji je ovde bio lečen.

- Sada je ključ kod vas, ja mogu da idem, nisam vam više potreban, rekao nam je tada Dušan Dožić. Ali, pošto smo znale da živi sam i da teško može da se brine o sebi, zadržale smo ga u manastiru i do kraja gledale kao oca. On je imao penziju i time pomagao manastiru - kaže igumanija.

Posle postepene obnove manastira, počele su da pristižu nove monahinje, priča o čudotvornoj ikoni pročula se, pa su počeli da dolaze ljudi iz svih krajeva.

U manastiru Beočin danas je 20 monahinja, najmlađa među njima je 18-godišnjakinja, i kažu da imaju pune ruke posla. To potvrđuje prostor oko manastira koji podseća na rajsku baštu. Monahinje brinu i o stoci, obrađuju manastirsko imanje i kažu da je manastir nekada imao oko hiljadu hektara zemlje i šuma, ali da im to još uvek nije vraćeno.

- Dobila sam tri nagrade od muzeja i ustanova iz Beograda i Novog Sada za rad i širenje kulture. Sada nas ima dvadeset monahinja, među njima puno mladih, školovanih, i ta dečica skinula su teško breme sa mog ramena. One vode, rade, trude se, drže i crkvu i ekonomiju - kaže Ekatarina.

SUDBINA IKONE

PRIČA o čudotvorstvu, o ikoni koja vraća nadu, pomaže bolnim i nesrećnim pročula se nadaleko, odatle želja i potreba ljudi da dođu, čuju blagu i lepu reč igumanije Ekaterine, da se pomole pred presvetom Bogorodicom, sve u nadi da će im pomoći.

- Ikona je stara 500 godina i bila je u grobljanskoj kapeli. U ratu sa Turcima kapela je porušena, samo ta ikona ostala je čitava. Tada je preneta u crkvu i od tada se nalazi na sadašnjem mestu - objašnjava Ekatarina, obnovitelj ove drevne svetinje.

Besplatne KNJIGE za sve UČENIKE - Opština Surdulice

Opština Surdulica objavila je saopštenje za javnost povodom besplatnih udžbenika koji će biti dodeljeni svim đacima ove opštine. Saopštenje prenosimo u celosti i bez dodatnih izmena.

Surdulica, 20. jun 2023 – Sa zadovoljstvom obaveštavamo javnost da je opština Surdulica donela Odluku o obezbeđivanju besplatnih udžbenika iz sredstava budžeta svim đacima naše opštine. Ova inicijativa predstavlja našu posvećenost pružanju kvalitetnog obrazovanja i podrške našim učenicima i njihovim porodicama.

Svesni smo da trošak nabavke udžbenika može biti veliki teret za mnoge porodice, posebno u današnje vreme kada se suočavamo sa različitim izazovima. Ova inicijativa ne samo da će olakšati finansijsko opterećenje roditeljima, već će takođe omogućiti đacima da se jedino fokusiraju na svoje obrazovanje i ostvarenje svojih potencijala.

Opština Surdulica veruje u moć obrazovanja i snažno podržava svakog đaka u ostvarivanju ličnih ciljeva. Naša opština je posvećena unapređenju obrazovnog sistema i pružanju resursa i podrške svim đacima koji žive na našem području. Besplatna dodela udžbenika je samo jedna od mnogih inicijativa koje sprovodimo kako bismo obezbedili pravedan i inkluzivan obrazovni sistem.

Opština Surdulica ostaje posvećena ulaganju u obrazovanje naših đaka i nastavićemo da preduzimamo korake koji će obezbediti njihovu prosperitetnu budućnost. Verujemo da je obrazovanje temelj za razvoj zajednice i stvaranje bolje budućnosti za sve nas.

Saopštenje za javnost potpisala je medicinski doktor Aleksandra Popović, predsednica opštine Surdulica.

Ako imate problem podelite ga s nekim na ovaj dan i rešiće se: Danas je Sveti Onufrije Veliki, veruje se da čuda čini

Sve vlasi su mu bile "bele kao sneg", kosa i brada su mu dosezale do zemlje, a telo mu je bilo obraslo dlakom jer je dugo živeo bez odeće.

Srpska pravoslvna crkva i njeni vernici danas proslavljaju svetog Onufrija Velikog.

Sveti Onufrije je bio asketa iz 4. veka, koji je živeo u pustinji Gornjeg Egipta. Smatra se jednim od pustinjskih otaca. Onufrije je isprva bio monah u manastiru pokraj Tebe, da bi zatim otišao u pustinju gde je proživeo sam ostatak svog života odnosno oko preko pedeset godina.

Sve vlasi su mu bile "bele kao sneg", kosa i brada su mu dosezale do zemlje, a telo mu je bilo obraslo dlakom jer je dugo živeo bez odeće. Nosio je jedino pojas od lišća. O njegovom životu znamo na osnovu pisanja monaha Pafnutija, koji ga je jednom prilikom posetio u pustinji.

On kaže da je ceo Onufrije izgledao blešteći, uzvišen i strašan. Videći Pafnutija, Onufrije ga je oslovio imenom, i ispričao mu svoj život u pustinji.

Rekao je da ga je tu doveo njegov anđeo čuvar, i da se godinama hranio retkim pustinjskim rastinjem, dok anđeo nije počeo da mu donosi hleba da utoli glad.

Nakon toga je, promišlju Božjom, izrasla kraj njegove ćelije i jedna palma, koja je donosila dobar plod urme, a tu je i nastao izvor vode.

Ipak, govorio je Onufrije - Najviše se hranim i pojim slatkim rečima Božjim.

Na pitanje Pafnutijevo, kako se pričešćuje, odgovorio je pustinjak, da mu anđeo Božji svake subote donosi pričešće i pričešćuje ga.

Drugog dana stari isposnik je rekao Pafnutiju, da je to dan njegovog odlaska iz ovoga sveta, preklonio je kolena, pomolio se Bogu i preminuo, nakon čega je Pafnutije video svetlost kako je osvetlila telo upokojenog sveca.

Stoga u nekim delovima Srbije postoji verovanje u narodu da ukoliko imate neku muku ili problem, valja ga danas reći, podeliti tajnu s nekim, a ovaj svetitelj će pomoći i rešiti je.