ДЕВЕТОГОДИШЊАКИЊА ПЕВА ОПЕРУ, А СА ДЕВЕТ ТАКМИЧЕЊА ДОНЕЛА ЈЕ САМО ЗЛАТА

Деветогодишња Теодора Остојин дочекала нас је композицијом Вилијама Гилока, којег називају “Шубертом дечијих композиција”, па се већ по томе види да ћемо за малу суграђанку тек чути.

„Клавир сам изабрала зато што сам певала, да могу сама себи да свирам пратњу. Највише волим да певам опере, а омиљена опера ми је “Чаробна фрула”, мог омиљеног композитора Моцарта. Људи се јако чуде када кажем да певам оперу, али мени је то сасвим нормално, јер је певам од шесте године“, навела је Теодора.

Наша мала пијансткиња открила нам је да се занесе док свира и да има осећај као да је сама. Одатле и њене следеће речи- “Немам трему док наступам”.

Музичку школу “Исидор Бајић” уписала је годину дана раније, након што је на пријемном испиту одушевила све. У класи професорке Драгане Попов Марић научила је све оно што јој је потребно да на такмичењима од Новог Сада преко Бачке Тополе, Сарајева и Финске осваја прва места. Од девет такмичења свих девет су злата.

„Ја сам јако поносна на своју ћерку што је одговорна, што као тако мала већ има у својој глави да жели да успе и да буде најбоља у томе што ради. И сви је подржавамо- тата, сестра, баке, тетке. Једног дана, када одрасте, волела бих да је видим срећну и задовољну, чиме год се буде бавила“, нагласила је Марија, Теодорина мајка.

Од септрембра креће у трећи разред Основне школе “Иван Гундулић”, као и у други разред Музичке школе “Исидор Бајић”. Али, амбиције за касније су велике.

„Када порастем волела бих да будем професорка клавира. Много волим клавир и мислим да ћу да будем добра“, рекла је Теодора.

Naši đaci ponovo briljirali: Na Olimpijadi iz fizike u Hanoveru osvojili zlato i srebro!

 Na olimpijadi u Nemačkoj učestvovalo 190 učenika iz 38 zemalja.

Na Evropskoj olimpijadi iz fizike (EUPho2023) u Hanoveru učenici iz Srbije osvojili su dve medalje.

Zlatnu medalju osvojio je Vuk Hip, učenik Matematičke gimnazije, a bronzanu Tadija Jelesijević đak Gimnazija u Kruševcu.

Na olimpijadi u Nemačkoj  učestvovalo 190 učenika iz 38 zemalja.

Naši đaci često nižu uspehe na takmičenjima u matematici i fizici, pa je tako Vuk Hip i u aprilu osvojio specijalnu nagradu na Nordijsko-baltičkoj olimpijadi iz fizike u Talinu u Estoniji.

Učenici matematičke gimnazije aktivni su učesnici u mngim svetskim i evropskim takmičenjima, a jedan od njih, Jovan Milićev, osvojio je veliki broj medalja iz fizike, matematike i programiranja.

Данас је празник Светих апостола Вартоломеја и Варнаве

Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен Светим апостолима Вартоломеју и Варнави. Ове године овај празник пао се управо за време поста Светих апостола.

Свети апостол Вартоломеј, један је од дванаест великих апостола Христових, односно његових ученика. Проповедао је Јеванђеље са светим Јованом Богословом и апостолом Филипом, најпре у Азији, а потом у Индији и Јерменији. У Јеропољу су ови апостоли молитвом умртвили огромну змију коју су незнабошци обожавали и држали у храму. Због тог чина незнабошци су их осудили и разапели на крст и то апостола Вартоломеја наопако. Управо тада се десио снажан земљотрес. Присутни људи, мислећи да их Бог кажњава због ових мученика, скинули су их са крста, али апостол Филип већ беше издахнуо, док је апостол Вартоломеј још био у животу.

Вартоломеј је пoтом отишао у Индију, где је превео Матејево јеванђеље на индијски језик. У Албанопољу јерменском убио га је царев брат Астијаг. Епископ Агатон сахранио га је у храм, а касније мошти овог свеца пренете су у Беневент, па у Рим.

Свети апостол Варнава, један је од седамдесеторице ученика звао се прво Јосиф, али су га апостоли назвали Варнава – Син Утехе јер је умео ванредно да теши људске душе. Његов гроб је остао непознат вековима, међутим у време Халкидонског сабора, чудесно се сазнало за његов гроб. После откривања чудесних моштију, Кипарска црква је као апостолска проглашена самосталном. Стога се овај догађај јављања апостола Варнаве везује за аутокефалност Кипарске цркве.

У неким деловима Србије овај празник назива се још и Вратолома, те су присутна бројна веровања као што је веровање да се не ваља пети на дрво, да се не би сломио врат као и да треба избегавати сва места на којима вреба опасност од пада. У неким деловима источне Србије сматра се да уколико се на Вратолому ради постоји велика опасност од поплава, олуја и града.