Preminuo čuvar Zejtinlika! Deda Đorđe umro u 96. godini

Đorđe Mihailović, čuvar srpskog groblja "Zejtinlink" u Solunu, preminuo je danas u 96. godini.

Tužnu vest saopštio je ministar spoljnjih poslova Srbije Ivica Dačić.

"Još jedna tužna vest danas - u 17:30 časova, u 96. godini umro je čika Đorđe Mihailović, čuvar "Zejtinlika", srpskog groblja u Solunu. Bio je treća generacija čuvara srpske istorije i grobova srpskih junaka. Životna želja mu je bila da dobije srpski pasoš i ta želja mu je ispunjena. Iskreno saučešće porodici i svim prijateljima. Neka mu je večna slava!", napisao je Dačić na Instagramu.

ČUDESNI OSTROG: Sve o nastanku manastira, čudima, životu Svetog Vasilija Ostroškog

Mesto čuda... Manastir Ostrog je jedan od najposećenijih na Balkanu. Kaže se u narodu: Jerusalim je daleko, na Hilandar ne mogu žene, a Ostrog je dostupan svima.

Ostrog je manastir Srpske pravoslavne crkve smešten uz okomitu stenu, visoko u Ostroškoj gredi, na petnaest kilometara od Nikšića. Posvećen je Svetom Vasiliju Ostroškom.

Omiljeno je mesto hodočašća pravoslavnih vernika, ali i pripadnika drugih konfesija, katoličke i muslimanske, jer se veruje da je molitva pred svetim moštima isceliteljska i čudotvorna.

Kompleks manastira Ostrog čine dva dela. Veći je Donji manastir, smešten oko Crkve Svete Trojice, sagrađene 1824. godine, oko koje je većina manastirskih objekata, uključujući i konak. Gornji ili „Beli“ usađen je u stenu, i do njega vodi uspon uskom stazom dugom tri kilometra. Čine ga dve malene pećinske crkve, od kojih je jedna posvećena Svetom krstu i ukrašena freskama, koje su u 17. veku radili srpski zografi Jovan i Radul, a koje prikazuju Svetog Savu i Svetog Vasilija Ostroškog i scene iz Hristovog života i velikih praznika.

Druga crkvica posvećena je Vavedenju Bogorodice i u njoj su u jednom kovčegu mošti Svetog Vasilija Ostroškog, koji je u 17. veku osnovao manastir na mestu usamljenih isposnica u kojima se podvizavao Sveti Isaija od Onogošta.

Vasilije je bio vladika zahumsko-hercegovački od 1639. do 1671. godine i u Ostrog je s monasima došao iz hercegovačkog manastira Tvrdoša, koji su porušili Turci.

Današnji izgled manastir je dobio između 1923. i 1926. godine, nakon obnove posle požara koji je uništio veći deo manastirskog kompleksa Ostroga.

Kad je 1878. godine stvorena Zahumsko-raška eparhija, manastir Ostrog je određen za njeno privremeno središte, do uređenja vladičanske rezidencije u Nikšiću. Manastir je ostao u sastavu Zahumsko-raške eparhije sve do 1931. godine, kad je ova eparhija ukinuta i priključena Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, u čijem se sastavu nalazi i danas.

Manastir Ostrog je jedan od najposećenijih na Balkanu. Kaže se: Jerusalim je daleko, na Hilandar ne mogu žene, a Ostrog je dostupan svima.

Kako stići

Manastir Ostrog nalazi se na oko 50 kilometara od Podgorice i na svega petnaestak kilometara od Nikšića. Ova dva velika crnogorska grada povezuje magistralni put pa je putovanje do Ostroga jednostavno i brzo.

Od podgoričkog aerodroma do Podgorice je svega desetak kilometara, a odatle se autubusom prema Ostrogu putuje oko sat vremena. Autom sa Primorja može se iz Risna starim putem za Nikšić, ili preko Budve, Cetinja i Podgorice. Iz pravca Beograda autom, put takođe vodi preko Podgorice, a ako se dolazi iz Republike Srpske, ide se preko Nikšića.

Kako se vladati

Od 1678. godine, kad su mošti Svetog Vasilija izvađene iz zemlje a narod počeo da ga proslavlja kao svetitelja, praznuje se dan kad se Sveti Vasilije upokojio - 29. april po starom, odnosno 12. maj po novom kalendaru. To je zavetni praznik - dan kad se ništa ne radi osim što se ide u crkvu i svečano praznuje. Pored ovog praznika manastir se najčešće posećuje na Petrovdan, Ilindan i Veliku Gospojinu. Ali dolazi se i ostalim danima, preko cele godine - njegove dveri otvorene su svim pobožnim ljudima u svako doba dana i noći.

U manastir ne možete ući golih nogu i ruku, što znači da muškarci moraju obući duge pantalone, a žene duge suknje, kao i majice dugih rukava. Od žena se očekuje da kosu prekriju maramom, ali i da obrate pažnju na obuću - da to ne budu papuče ili sandale, odnosno da im pete ne budu gole.

Vernici mogu da prenoće u konaku Donjeg ili Gornjeg manastira, ali su konaci često puni pa pristigli spavaju ispred manastira. Za njih su obezbeđena ćebad kako bi izdržali hladne noći.

Posetioci manastira mogu da na papiru napišu želje za svoje žive i upokojene, koje će tokom neke od liturgija sveštenici ovog manastira pročitati pred Bogom i Svetim Vasilijem Ostroškim. Pored manastira postoji i jedna odaja u pećini predviđena za paljenje sveća za žive i upokojene.

Poklonici sa sobom mogu u manastir da donesu i neke lične stvari svojih bližnjih ili svoje, da bi bile osveštane pored kivota Svetog Vasilija Ostroškog. Takođe, bratstvu manastira može se doneti poklon - šećer, kafa, ulje, peškir, sapun... ali se mogu ostaviti i prilozi u novcu. To, naravno, nije obaveza, već stvar dobre volje i želje onoga ko posećuje manastir.

Darovi se stavljaju u korpu okačenu na zidu s leve strane pre ulaza u prostoriju u kojoj se nalaze mošti Svetog Vasilija.

Na ulazu u portu Gornjeg manastira postoji izvor na kojem se uzima osveštana voda i nosi kući, gde se čuva kao zaštitnik doma i porodice.

Iz manastira Ostrog, osim osvećene vodice, nose se ulje, tamjan, nafora, ikonica ili krst od tisovine. Ovim osvećenim stvarima mažu se ili škrope oni koji nisu mogli da dođu lično svecu na poklonjenje.

Uspinjanje do Gornjeg manastira smatra se malim hodočašćenjem. Od vernika se očekuje da stazu dugu tri kilometra pređu bosi, a nisu retki ni slučajevi da ovaj put, koji se smatra putem pročišćenja, ljudi prelaze na kolenima.

Inače, odavno se veruje da posetu manastiru ne valja dugo planirati niti unapred o njoj pričati.

Kaže se da se na Ostrog dolazi s verom i molitvom, a odlazi sa mirom i srećom.

Onaj koji izgovara ime Svetog Vasilija treba da ustane, prekrsti se, i s poštovanjem doda Slava mu i milost.

HRVATI PRODAJU KROFNE ZA NINU: Braća iz Rijeke zasukala rukave i pokazala da dobrota ne poznaje granice, skupili 650 €

Priča o "devojčici sa krofnama" Nini Ninković potpuno je oduševila svakog ko je čuo za plemenitu nameru ove zrele mlade dame da prodajom krofni zaradi za lečenje svog bolesnog oca Zorana.

Sada je ta priča prešla granice naše zemlje, a u susednoj Hrvatskoj dvojica plemenitih ljudi odlučili su da pomognu malenoj Nini. Kako se može videti na društvenim mrežama, u mestu Kraljevica kod Rijeke dvojica braće su odlučila da prodaju krofne kako bi prikupili sredstva i poslali porodici Ninković za lečenje Zorana, Nininog oca.

Sa štanda na kojem je jasno istaknuto da se donacije prikupljaju za Nininog oca, mirisale su domaće krofne i mamile svakoga da priđe i posluži se, ali i ostavi koliko može i smatra da treba.

Kako se navodi u opisu na društvenim mrežama, tu su se zadesili i turisti iz Novog Sada koji su sa velikim zadovoljstvom prišli i donirali novac. Prikupljeno je ukupno 650 evra koji će biti uplaćeni na račun Zorana Ninkovića. Takođe, dvojica humanista bi voleli da stupe u kontakt sa Nininom porodicom i da ih pozovu da posete Kraljevicu i budu njihovi gosti kada se Zoran uspešno oporavi.

Gest 11-godišnje Nine Ninković dirnuo je mnoge, pa je ova devojčica, može se slobodno reći, pomerila granice i ujedinila ljude u dobroti, a najlepše od svega je što je uspela da prikupi značajna sredstva za lečenje svog oca, dok je i Ministarstvo zdravlja izrazilo volju da finansira sve što je potrebno kako bi se Zoran Ninković što pre oporavio.

Inače, država je odlučila da pomogne Nininom ocu, pa je on otputovao u Moskvu na lečenje, a sa njim je pošla i mala Nina.

Izgovorite ovu molitvu da vam pomogne SVETI APOSTOL JUDA - DANAS SLAVIMO 3 SVECA

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave svetog apostola Judu, prepodobnog Pajsija Velikog i svetog Jovana Šangajskog.

Jedan od Dvanaestorice. Sin Josifov i Salomin, a brat Jakova, brata Gospodnjeg. Sa Salomom, ćerkom Angeja, sina Varahina Zaharijana, imađaše Josif drvodelja četiri sina: Jakova, Josiju, Simona i Judu. Ovaj Juda naziva se ponekad Juda Jakovljev, po znamenitijem od sebe bratu svome Jakovu. Svoju poslanicu sveti Juda počinje ovako: "Juda sluga Isusa Hrista, brat Jakovljev" (Jd 1, 1). I ako se i on mogaše nazvati bratom Gospodnjim koliko i Jakov, on to ne činjaše iz smirenja i stida, jer u početku on ne verovaše Hristu Gospodu; i kada starac Josif pred smrt htede i Isusu dati deo imanja kao i ostaloj deci svojoj, svi se tome usprotiviše pa i Juda, samo Jakov dragovoljno odeli deo od svoga dela i nameni ga Isusu. Još se Juda naziva Levijem i Tadejem. Ima još jedan Tadej, od Sedamdesetorice apostola (v. 21. avgust), no ovaj Tadej, ili Juda, bio je jedan od velikih apostola. Propovedao je Jevanđelje po Judeji, Samariji, Galileji, Idumeji, Siriji, Arabiji, Mesopotamiji i Jermeniji. U Edesi, gradu Avgarovom, dopunio je propoved onoga drugoga Tadeja. Kada propovedaše u predelima oko Ararata, bi uhvaćen od neznabožaca, raspet na krst i strelama ubijen, da večno caruje u carstvu Hristovom.

Tropar

Videći te kao Hristovog rođaka, o Judo, i kao hrabrog mučenika, svešteno te hvalimo, jer si obmane demonske razorio i veru sačuvao: Zato danas svesvetu uspomenu tvoju praznujemo i oproštaj grehova tvojim molitvama zadobijamo.

Prepodobni Pajsije Veliki

Misirac po rođenju i jeziku. Po jednom viđenju u snu majka ga zavetova Bogu na službu. Kao mladić dođe prepodobni Pambu, i ovaj ga primi za učenika i za saučenika prepodobnog Jovanu Kolovu, koji i opisa žitije Pajsijevo. Na radost svom duhovnom ocu Pajsije prilagaše trud k trudu, i podvig k podvigu. Više puta javljao mu se prorok Jeremija, koga je on naročito voleo i češće čitao; javljali su mu se češće i angeli Božji, pa i sam Gospod Hristos. "Mir tebi, vozljubljeni ugodniče moj!" rekao mu je Gospod Hristos. Po velikoj blagodati od Boga Pajsije je imao naročiti dar uzdržavanja od jela. Često nije okušao hleb po petnaest dana, još češće po nedelju dana, a jednom je, po svedodžbi Jovana Kolova, sedamdeset dana proživeo ne okusivši ništa. Imao je veliku borbu sa duhovima zlobe, koji su mu se javljali ponekad onakvi kakvi i jesu a ponekad u vidu angela svetlih. No blagodatni sluga Božji nije se dao nikad obmanuti i prelestiti. Bio je prozorljivac i čudotvorac znamenit po svemu Misiru. Preselio se u večnost 400. godine. Prepodobni Isido

Sveti Jovan Šangajski

Sveti Jovan Šangajski (4. jun 1896. - 2. jul 1966) je bio pravoslavni episkop u Šangaju, arhiepiskop u zapadnoj Evropi i San Francisku. Za svetitelja je proglašen (kanonizovan) 2. jula 1994. od strane Ruske pravoslavne zagranične crkve u San Francisku, Kalifornija. Jovan Maksimović rodio se 4. juna 1896. godine u Rusiji, u Harkovskoj guberniji u mestašcu Adamovski. Poticao je iz plemićke porodice, a njegov otac Boris Maksimović bio je srpskog porekla. Porodica Maksimović izbegla je u 18. veku u Rusiju pred najezdom turskih osvajača. Srpski jezik u kući nisu zapostavili. Jovan je na krštenju dobio ime Mihailo, dok mu je Jovan kasnije monaško ime. Osim njega još jedan član porodice Maksimović proglašen je za svetitelja, bio je to sveti Jovan Tobolski, sibirski misionar. O sebi je napisao sledeće:

"Otkad znam za sebe, želeo sam da služim pravdi i istini. Moji roditelji razgoreli su u meni nepokolebljivu težnju da se borim za istinu, a duša se moja ushićivala primerima onih koji su žrtvovali svoj život za nju.“