Srpska pravoslavna crkva danas obeleževa treće obretenje glave SVETOG JOVANA KRSTITELJA, a u PONOĆ SE OTVARA NEBO: Naš narod veruje da tada MORA da se uradi OVO

Dan svetog Jovana Krstitelja proslavlja se više puta u toku godine. Poznat je kao veliki propovednik koji je najavio dolazak Isusa Hrista i koji je mučeničkom smrću stradao za veru.

Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se 25. maja po crkvenom, a 7. juna po gregorijanskom kalendaru.

U Srbiji je rašireno verovanje da ovog dana sunce kreće nazad sa severa prema jugu, tri puta stane i zaigra.

Veruje se da se nebo u ponoć tri puta otvara, pa mrtve duše lako ulaze u raj, a onaj ko sačeka budan ponoć i poželi tri želje, one će mu biti ispunjene.

U narodnoj pesmi, koja govori o nečemu što ne može biti, i u kojoj se baca kletva na devojku da se ne uda, devojka na koju je bačena kletva treba ovog dana da se pomoli u crkvi ili manastiru Svetom Jovanu, upali sveću i ostavi skroman prilog hramu. Kletva će biti otklonjena.

Istorija iza praznika

Časna glava Svetog Jovana Krstitelja bila je pre mnogo godina sakrivena na sveštenom mestu. Po ukazanju jednom svešteniku, pronađena je u srebrnom kivotu.

U VIII veku, u vreme ikonoborne jeresi, glava Svetog Jovana Krstitelja preneta je u Komane, u Kapadokiji, mesto gde je prognan Sveti Jovan Zlatoust. Ali kada ikonoborstvo bi pobeđeno, u vreme cara Mihaila i patrijarha Ignjatija, 850. godine, glava Svetog Jovana je preneta u Carigrad i tamo položena u pridvornoj carskoj crkvi.

Prepodobni Teodor Studit izrekao je divnu pohvalu u čast ovog trećeg obretenja časne glave Svetog Jovana Krstitelja. Po svoj prilici, sveta glava Preteče i Krstitelja Gospodnjeg bila je i u njegovom, Studitskom manastiru.

Pr­vo, dru­go i treće obre­te­nje gla­ve Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja

Jovan Krstitelj bi posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene Irodove. Kada Jovan bi posečen, naredi Irodijada da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojaše da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Stoga uze njegovu glavu i zakopa je na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju.

Njena dvorkinja beše Jovana, žena Huze, dvorjanina Irodova. Dobra i blagočestiva Jovana ne mogaše trpeti da glava Božjega čoveka ostane na mestu beščesnome, iskopa je tajno, odnese u Jerusalim i sahrani na Gori Jeleonskoj. Ne znajući o svemu tome, car Irod kada dozna o Isusu kako čini velika čudesa, uplaši se i reče: "To je Jovan koga sam ja posjekao, on ustade iz mrtvih".